Travari Srbije

Kako isti?e, u startu se opredelio za istraživanja autohtonih, doma?ih vrsta biljaka, pre svega drve?a, žbunova i lekovitih trava i prosvetiteljskom radu, u ?emu mu pomaže bogato iskustvo koje je stekao kao profesor u srednjim školama svoga grada.

- Smatram da svaki istraživa? i stru?njak svoja otkri?a ne sme da zadrži za sebe, da to nije svetosavski. Zato mi nije teško da svakom bolesnom koji mi se obrati ukažem put kako da pomogne sebi, izdiktiram mu recepture, savetujem kako da se hrani u zavisnosti od bolesti. Naravno, sve to radim gratis, ne trgujem biljkama niti pravim preparate.

POSTOJI DRVO ZA SVAKU BOLEST

- Na zdrav život, prevenciju od bolesti ali i poboljšanje zdravlja obolelog, drve?e ima ogroman uticaj. U šumi breza, šibljaku kleke, recimo, ni jedna bakterija niti virus ne mogu da opstanu. Zbog toga je kod ljudi sa bakterijskim infekcijama ili gripom veoma dobro da nekoliko sati borave u šumi breze, crnog i belog bora, hrasta, sladuna i cera, jer su tamo zašti?eni od patogenih mikroorganizama.

Prema njegovim re?ima, drve?e je i zaštitnik od prekomerne toplote, ublažava buku, štetne vibracije, ?uva nervni sistem i spre?ava na taj na?in nastanak hipertenzije. Tako?e, ublažava širenje radioaktivnih materija, a što je najvažnije – stvara vrlo povoljnu mikroklimu.

Na pitanje – kako drve?e i pojedini tipovi šuma mogu da pomognu kod odre?enih bolesti, mr Slavkovi? kaže:

- Veliki ruski biolog Boris Petrovi? Tokin, otkrio je da fitoncide najviše proizvode breza, gorski javor, hrast, medunac i cer, a od ?etinara – crni bor, jela i žbunovi kleke. U tim šumama ili šipražju nema bakterija niti alergena.

- Oko crnog bora ili breze na 10 metara u pre?niku ne može da opstane ni jedna bakterija. Cela zona je sterilna.

- Osobe sa bolestima srca, krvnih sudova i hipertenzijom trebalo bi da borave u nizijskim šumama vrba i topola, hrastova, cera i sladuna i da šetaju rano ujutro uz odmor, duboko disanje (izdah duplo duži od udaha) i pozitivne misli.

- Ljudi sa kožnim oboljenjima, poput psorijaze, vitiliga, ekcema – to su sve dermatoze, trebalo bi da borave u šumi ?etinara – borova, jela, smr?e ili omorike ili u šipragu kleke 2-3 sata. Kad je rosa, neka rukom pre?u preko iglica ?etinara i trave ispod njega gde su tako?e, lekovite materije, i namažu mesta zahva?ena boleš?u. Mogu i da nakvase rosom ?aršav, pa da se obmotaju i ostave da se na njima osuši.

POMO? KOD KANCERA

- U svojim istraživanjima posebno sam se usmerio na bilje koje doprinosi da se obolelima od tumora zdravlje poboljša, a posebno ono koje deluje preventivno. Svakako da nisam ništa izmislio, to je ve? otkrio i nagovestio otac srpske botanike – Jovan Tucakov i neki ruski nau?nici – navodi mr Slavkovi? i savetuje:

- Bolesni od kancera i rekonvalescenti posle operacije ili zra?ne terapije, trebalo bi bar dva puta nedeljno da borave u šumi, uz duboko disanje i jake pozitivne misli..

- Magnezijum iz hlorofila – liš?a drve?a, koriš?enog kao tonik ili ?aj, povoljno uti?e na funkciju srca, krvnih sudova.

- Od cvetova, listova, plodova i kore pojedinog drve?a mogu se spravljati veoma efikasni tonici, melemi i ?ajevi. Veoma blagotvorni za ovu vrstu bolesnika su breza, hrast, bor, jarebika, divlja jabuka i kruška.

- Neka stabla imaju mo? da isisavaju patogenu energiju iz bolesnih organa. Recimo, bela i crna topola i njihova ro?aka jasika, bela vrba i vrba rakita i ?etinar jela izvla?e bol iz kolena, zgloba, vilice, ki?me, migrene. Dovoljno je kod migrene prisloniti ?elo sa južne strane stabla, bolestan lakat ili ki?meni stub i nastaje poboljšanje.