Travari Srbije

Borovnica

Drugi nazivi: Borovinka, borovnja?a, brusnica, crna borovnica, crna jagoda, mr?a
Latinski naziv: Vaccinium myrtillus

Botani?ke karakteristike. Borovnica je trajan uspravan grmi? visok do 50 cm. Listovi su jajastog ili duguljasto jajastog oblika 2-3 cm dugi i 1,5-2 cm široki, po ivici sitno nazubljeni. Imaju kratku peteljku. Svetloruži?asti cvetovi su cevasto-zvonastog oblika i vise pojedina?no u pazuhu listova. Plod je crno-modra so?na bobica prijatnog slatko-kiselkastog i malo oporog ukusa.  

Stanište. Raste na kiselim terenima, u crnogori?nim i belogori?nim šumama.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi (skupljaju se pre sazrevanja plodova) i plod.

Hemijski sastav. Sadrži tanine, antocijane, flavonske glikozide, organske kiseline, mnogo pektina, invertni še?er, vitamin C, beta karoten.

Primena. Listovi se upotrebljavaju kod upale mokra?ne bešike i mokra?ovoda, kod le?enja še?erne bolesti. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Suve bobice zaustavljaju proliv i krvarenje hemoroida. Sveže bobice deluju kao blagi purgativ. Koriste se protiv neuredne stolice i slabog apetita. Borovnice uti?u na vid i ?uvaju o?nu mrežnja?u.

Na?in upotrebe. Najdelotvorniji je sirov sok. Bobice se jedu sveže ili osušene i stavljene u rakiju ili vino. Pravi se I marmelada. Od listova se pravi ?aj. ?aj od listova: jednu kašiku iseckanih listova preliti šoljom vrele vode, ostaviti da stoji i nakon 10 minuta ocediti i piti tokom dana svakog sata po gutljaj. Sok: cede se sveže bobice. Suve bobice: suše se na temperaturi od 45°C. Tinktura: 4 pregršti bobica natapamo 4 nedelje u litri doma?e rakije. Uzima se u kapima. Vino od borovnica: bobice natapamo u crnom vinu 10 dana. Uzima se ?esto po kašikicu. Marmelada: kuvaju se zrele bobice.