Travari Srbije

Bokvica uskolisna

Drugi nazivi: Konjska rebra, mala bokvica, koncula, žilovlak, trputac
Latinski naziv: Plantago lanceolata

Botani?ke karakteristike. Muška (uskolisna) bokvica je višegodišnja zeljasta biljka visoka 10-30 cm. Ima uspravnu stabljiku sa 5 uzdužnih brazdi. Listovi se nalaze pri osnovi stabljike, imaju kratku dršku, lancetastog oblika sa 3-7 paralelnih nerava, sa celim ivicama. Cvetovi su sakupljeni u gust cilindri?ni klas dug 2-5 cm. Cveta krajem prole?a i za vreme leta.

Stanište. Nalazi se na livadama, šumama sa dosta svetla.

Upotrebljivi delovi biljke. Koren, listovi, seme.

Hemijski sastav. Sadrži flavonoide, fenolkarbonske kiseline, organske kiseline, tanine, enzime, fitoncide, sluz, še?er, vitamin C.

Primena. Koristi se kod obolenja disajnih organa, plu?ne astme, upale plu?nih alveola, kašlja, pa ?ak i tuberkuloze. ?isti krv, plu?a i želudac kao nijedna druga biljka. Koristi se kod uboda insekata ili ujeda zmije, kod rana koje teško zarastaju, ?ak i otvorenih, ogrebotina, posekotina, uboda osa, kod ugriza besnih pasa. Pomaže kod gušavosti, tromboze, oboljenja jetre i bešike.

Na?in upotrebe. ?aj: jednu punu malu kašiku listova popariti sa ?etvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. ?ajna mešavina: jednu punu malu kašiku mešavine istih delova lista bokvice i timijana popariti sa ?etvrt litre vode. Oblog od listova: oprani sveži listovi uskolisne ili širokolisne bokvice se na dasci izgnje?e oklagijom tako da se od njih dobije kaša koja se potom upotrebljava za oblaganje. Sirup, prvi na?in: dve pune pregršti opranih listova bokvice samleti u mašini za mlevenje mesa. U dobijenu kašu dodati malo vode da se masa ne bi slepila, zatim 300 g nerafinisanog še?era i 250 g p?elinjeg meda. Stalno mešaju?i, masu za sirup kuvati sve dotle dok se ne pretvori u gustu te?nost kojom se, dok je još topla, pune staklenke. Ove treba ?uvati u frižideru. Sirup, drugi na?in: u teglu za zimnicu naizmeni?no stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog še?era. Sve dobro nabiti. Ostaviti masu da se slegne. Slede?eg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i še?era koje treba stavljati sve dok ima mesta. Na zašti?enom mestu u bašti iskopati rupu i u nju staviti teglu zatvorenu sa tri ili ?etiri sloja pergamenta. Teglu poklopiti daskom, pa dasku pri?vrstiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja osloba?a, še?er i listovi ?e se vrenjem pretvoriti u sirup. Posle otprilike tri meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvara?ima. Ako ne možete da sprovedete ovaj na?in dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva.