Travari Srbije

Hmelj

Drugi nazivi: Blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, miljevina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina
Latinski naziv: Humulus lupulus

Opis biljke. To je povijuša. Listovi su trokrpasti i petokrpasti i hrapavi. Oki?en je laganim šišarkama koje su se razvile iz muških resica na ženskim biljkama. Šišarke hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, duga?ke 3-4, široke oko 2cm, nešto pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromati?nog mirisa. Oko krivudave osovine, pore?ani su plodni listi?i unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, žute žlezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listi?i (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, žuto-zelenkasti ili žuti, oko 10mm duga?ki i oko 7mm široki, mrežasto išarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajeni hmelj.

Stanište. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim mestima kao divlja povijuša. Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim koli?inama za potrebe pivara.

Upotrebljivi delovi biljke. Šišarka. Cela biljka je lekovita.

Hemijski sastav. Šišarke sadrže smolaste materije koje predstavljaju smešu hmeljevih kiselina, eteri?no ulje, flavonoide, kumarine, tanine, alkaloide, vitamine.

Primena. Snažno uti?e na izlu?ivanje mokra?e i odvodi nakupljenu vodu. Lekovito deluje na giht i reumu. Deluje smiruju?e na nerve: telesna i nervna napetost popušta, reguliše se ubrzani puls, stišava depresija, omogu?uje normalan san. Le?i zapaljenje bubrega, bolesnu jetru,žu?nu kesicu, slezinu, groznicu, loš apetit, stišava polnu nadraženost. Uzet u ve?oj koli?ini hmelj izaziva trovanje: ga?enje, povra?anje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i dr.

Na?in upotrebe. U prole?e se mladi izdanci mogu jesti. ?aj: jedna kašika na pola litre vode. Pije se triput na dan pre jela po jedna šolja. Prašak šišarki, koji se dobija lupanjem po njima, uzima se na vršku noža jedanput dnevno.