Travari Srbije

Žuti noćurak

Drugi nazivi: Žuti noćurak
Latinski naziv: Oenothera biennis

Opis biljke: Žuti noćurak (Oenothera biennis) stigao je iz južne Amerike na sever, na istocnu obalu Kanade. Bio je popularan vec medju Indijancima, izmedju ostalog, u lecenju kožnih bolesti i zalecenju rana, a peroralno se koristio kod astme, prehlada i gripe. U 17. veku dospeo je u Englesku.

U ulju žutog nocurka nalaze se dve važne nezasicene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, što znaci da je organizam nije sposoban sam proizvesti, vec ju je nužno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, medjutim, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

Ulje dobiveno iz žutog nocurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama.linolenska kiselina, pa se tako ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprecava i njihov nastanak.

Ulje žutog nocurka pokazalo je povoljno delovanje i na drugim podrucjima. Primena ulja žutog nocurka u velikoj meri sprecava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog nocurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprecava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholicara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije. Depresija, pak, podstice upravo uzimanje alkohola. Time što smanjuje depresiju, ulje žutog nocurka posredno smanjuje i želju za picem (alkoholom). Poznato je da alkohol oštecuje jetru i bubrege, dok ulje žutog nocurka, sprecavajuci blokadu enzima izazvanu alkoholom, predstavlja odredjenu zaštitu ovih organa.