Travari Srbije

Opis biljke: šljiva je drvo, koje može narasti do 10 metara. Prilicno je razgranjena s ovalnim, nazubljenim listovima i sitnim belim cvetovima. Cvetovi su na kratkim drškama i uglavnom po dva zajedno. Plod je duguljast, socan i tamnoplave boje. U plodu se nalazi koštica. Uzgaja se u vocnjacima. Postoji mnoštvo vrsti.


Stanište: Šljiva poti?e iz roda Prunus, kom pripadaju breskva, kajsija, nektarina, višnja i trešnja. Latinski naziv joj je Prunus domestica, a smatra se da poreklo vodi sa obala Kaspijskog mora..Postoji preko 2000 vrsta šljiva nastalih ukrštanjem, šljive raznih veli?ina, razli?itih ukusa i raznih boja i nijansi: plave, zelene, bele, žute, crvene, narandžaste.

Lekoviti deo biljke: plod.

Lekovito delovanje: šljive su veoma znacajne u ishrani. Lekovitost šljive dolazi do izražaja kod oboljenja bubrega, gihta, bolesti jetre i pojave reumatizma. Povoljno deluje na probavne organe. Reguliše rad creva. Šljive spadaju me?u lužnato vo?e bogato raznim vitaminima i mineralima. Suve šljive su posebno bogate vitaminom A, riboflavinom i vitaminom C, te kalcijumom i magnezijumom. One imaju i medicinsko zna?enje zahvaljuju?i svom umerenom, prirodnom laksativnom dejstvu koji se može iskoristiti kod slu?ajeva zatvora, naro?ito kod male dece i kod starijih ljudi. Osim toga, istraživanja vezana za antioksidativna i antikancerogena svojstva vo?a, pokazala su da su suhe šljive me?u najbogatijim plodovima, ne samo vo?a, ve? i povr?a sa tim svojstvima.
Sveže i sušene šljive i kompot od šljiva mogu se koristiti kao diuretik. Osobe koje imaju problema sa bubrezima ili imaju bolove u žu?i trebalo bi da jedu šljive u veoma malim koli?inama. Šljiva krvne sudove ?iste od masnih naslaga. Šljiva deluje kao mo?an antioksidant, protiv slobodnih radikala.